,,JA SAM – JEDAN OD VAS, JA HOĆU – ZAJEDNO!”.

ZAJEDNO IMAMO VEĆI UTICAJ! ZAJEDNO MOŽEMO POSTIĆI ONO ŠTO ŽELIMO: SVET U ZDRAVLJU, BEZ RAKA!

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka  obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. „Ja sam, ja hoću“ – slogan je trogodišnje kampanje koja je pokrenuta 2019. godine, kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima. Slogan ovogodišnje kampanje ima za cilj da nas podseti na moć zajednice i snagu timskog rada. Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 18. do 24. januara 2021. godine u cilju podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije. Prva Evropska nedelja obeležena je 2007. godine. Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već petnaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.

Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „BOLJE SPERČITI NEGO LEČITI – REDOVNOM KONTROLOM POBEDIĆEMO KARCINOM GRLIĆA MATERICE”. je slogan 15. 

Od danas na Portalu eUprava dostupna je nova elektronska usluga eZakazivanje za PCR testiranje na lični zahtev.
Kako da zakažete termin?

Ukoliko želite da zakažete PCR testiranje na lični zahtev, potrebno je da na Portalu eUprava odaberete uslugu eZakazivanje za PCR testiranje na lični zahtev i izaberete opciju Pokreni uslugu. Nakon što izaberete željenu laboratoriju, prikazaće se kalendar gde je potrebno da odaberete neki od slobodnih termina.Testiranje može da se zakaže za najviše 5 članova porodice, ukoliko željena laboratorija prima više lica u jednom terminu. Testiranje može da se zakaže za građane Republike Srbije, strane državljane sa boravkom u Republici Srbiji, kao i za strane državljane bez boravka (turiste). Nakon što odaberete broj lica koja žele da se testiraju na lični zahtev, potrebno je da popunite sva navedena polja i kliknete na taster Zakaži.

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

“Globalna solidarnost - zajednička odgovornost“ 

Svake godine 1. decembra, obeležava se Svetski dan borbe protiv AIDS-a. Ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi pokazali podršku osobama koje žive sa HIV-om i setili se onih koji su život izgubili od AIDS-a. Zdravlje je ljudsko pravo i mora biti glavni prioritet da bi se postigla univerzalna zdravstvena pokrivenost. Iz tog razloga svet mora da stoji solidarno da bi prevazišao Covid-19 i okončao HIV. COVID-19 je pokazao da tokom pandemije niko nije siguran dok svi nisu sigurni. Ostavljanje ljudi iza nas nije opcija ako želimo da uspemo. 

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Šećerna bolest ( Diabetes mellitus ) predstavlja jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti i zato je veliki javno-zdravstveni problem. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije za dijabetes do 2030. godine u svetu će 438 miliona ljudi bolovati od dijabetesa. Najveći porast broja obolelih se upravo očekuje u zemljama u razvoju, u koje spada i naša zemlja. Prema pomenutim izvorima podataka, Srbiji od dijabetesa boluje oko 600000 ljudi (8,2%) populacije, a od dijabetesa tipa 2 boluje više od 95% od ovog broja. Takođe, prema nekim studijama najmanje polovina pacijenata sa ovom bolesti nema postavljenu dijagnozu obzirom da kod njih bolest nije ni prepoznata.

Окtоbаr је Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке. Znаčај оbеlеžаvаnjа Mеđunаrоdnоg mеsеcа bоrbе prоtiv rака dојке је u sкrеtаnju pаžnjе јаvnоsti nа rаsprоstrаnjеnоst bоlеsti i nа pоdizаnjе svеsti žеnа о znаčајu prеvеntivnih prеglеdа u njеnоm rаnоm оtкrivаnju. Каdа sе оtкriје nа vrеmе, rак dојке је izlеčiv u prеко 90% slučајеvа. Sаmim nаčinоm lеčеnjа, које је кrаćе i еfiкаsniје, pоdižе sе кvаlitеt živоtа оbоlеlih i lеčеnih žеnа. Rак dојке prеdstаvljа vоdеći uzrок оbоlеvаnjа i umirаnjа оd mаlignih bоlеsti u žеnsкој pоpulаciјi širоm svеtа. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, u svеtu sе gоdišnjе rеgistruје sкоrо 1.700.000 оbоlеlih žеnа, dок оd istе bоlеsti svаке gоdinе umrе prеко pоlа miliоnа njih.

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta. Jedno merno mesto se nalazi u Zavodu za javno zdravlje Vranje u Vranju u blizini centra grada, a drugo merno mesto je u krugu Osnovne škole "Svetozar Marković" u Vranju. Pri izboru mernih mesta vodilo se računa o rasporedu i vrsti izvora zagađivanja, gustine naseljenosti, specificnosti terena i meteoroloških uslova. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija SO2, čađi, kao i NO2 (imisiona merenja). Takođe se na oba merna mesta vrši  analiza aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina. gde se određuju i ukupne taložne materije. Procena zagađenosti vazduha, odnosno granične vrednosti, tolerantne vrednosti, maksimalno dozvoljene vrednosti imisije za pojedine parametre aerozagađenja baziraju se na važećim zakonskim propisima ( Zakonu o zaštiti vazduha Sl. Glasnik R.S. 36/09, Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.11/10, i Uredbi o izmenama i dopunama  Uredbe o uslovima  za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Sl.Glasnik R.S. br.75/2010 i 63/2013).

Kvalitativno i kvantitativno određivanje alergenog polena u vazduhu za Grad Vranje i okolinu u okviru Državne mreže za praćenje kvaliteta vazduha počelo je 03.02.2020 godine.

Rezultati za prethodnu nedelju sa prognozom kretanja koncentracija u tekućoj nedelji mogu se videti u prikazanoj tabeli.

Skoro milijardu ljudi živi sa nekim mentalnim poremećajem, tri miliona ljudi umre svake godine od posledica zloupotrebe alkohola, dok na svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo. Pored toga, pandemija COVID-19 koja je pogodila milijarde ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje.

Tokom pandemije COVID-19 zemlje su pronašle inovativne načine za pružanje usluga u cilju zaštite mentalnog zdravlja, a nikle su i inicijative za jačanje psihosocijalne podrške obolelima od mentalnih poremećaja.

„Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost.”

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. Oktobra obeležava Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. Godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.Svetski dan hrane 2020. obeležava 75. Godišnjicu FAO-a u trenutku kada se zemlje širom sveta bave pandemijom bolesti COVID-19 i njenim posledicama.

DA LI JE PANDEMIJA PROMENILA POGLED NA STAROST I STARENjE?

Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.